Piše: VET. MED. TATJANA KATSILIJANOS, spec. LAS
Ova sistemska bolest zajednička životinjama i ljudima, koju izaziva protozoa LEISHMANIA infantum, sve više uzima maha i u našoj zemlji. Bolest je prvenstveno mediteranskog područja a potiče iz Indije odakle je i dobila naziv kala azar – CRNA SMRT.
Način zaražavanja
Bolest se prenosi isključivo ubodom ženke komarca PAPADAĆ iz roda Phlebotomus. Ranije se verovalo da je prenošenje moguće i transfuzijom krvi ili transplacentarno sa majke na plod ali je ta teorija odbačena. Postoje zoofilne vrste papadaća koje napadaju samo životinje, antropofilne koje napadaju isključivo ljude i antropozoofilne koje napadaju i ljude i životinje. Prenošenje bolesti sa psa na čoveka nije NIKADA do sada dokazano. Prostije rečeno, svaki papadać preferira određenu vrstu, a ovu činjenicu ću podupreti statističkim podatkom da je 2020. godine u Grčkoj na 2000 obolelih pasa, bio JEDAN oboleli čovek. Grčka je inače zemlja u kojoj Leishmanioza ima epidemijske razmere. Prirodni rezervoar Leishmania organizama su pacovi, a mogu oboleti psi, lisice, šakali, slepi miševi, goveda, ovce, konji, gušteri, verovatno ptice i retko čovek.
Kada papadać ubode već zaraženog psa, u njegovom sistemu za varenje odvija se razvoj parazita. Posle izvesnog vremena infektivne forme se nalaze u pljuvački insekta, i on sada može zaraziti sledećeg psa prilikom uboda. Interesantna je činjenica da u dvorištu sa više pasa, može oboleti samo jedan. Insekti ujedaju u sumrak i pred zoru pa je najvažnije u tim časovima zaštiti psa repelentima. Najefikasnije su se pokazali Citronela – lemon grass u vidu spreja, ogrlica i sl., kao i humani Autan. Dovoljno je poprskati psa predveče na nekoliko mesta na telu. Važno je naznačiti da papadaći ne biraju starost, pol, rasu ili dužinu dlake psa. Pretpostavlja se da ujedaju za nos. Inkubacija je duga, tako da nema potrebe testirati psa mlađeg od godinu dana.
Što se mačaka tiče, kod njih je bolest izazvana samo eksperimentalnim putem, a razlog tome je verovatno velika pokretljivost ovih životinja i njihove lovačke navike.
Klinička slika
Postoje dva oblika bolesti, kožni i visceralni. Postojanje jednog ne isključuje postojanje i drugog.
Na koži se mogu pojaviti veoma različite promene počev od peruti koja podseća na riblju krljušt, predugačkih noktiju, ragada, apscesa, čireva i krvarenja.
Primećuje se opšta periferna limfadenopatija sa veoma uvećanim limfnim čvorovima, uvećanje slezine, krvarenje iz nosa – vaskulitis, progresivno mršavljenje iako životinja ima očuvan apetit (osim u slučajevima bubrežne insuficijencije), simetrična atrofija slepoočnih mišica, poliartritis, glomerulonefritis kao i intersticijalni nefritis, hronična upala jetre, ulcerozni stomatitis, nakupljanje krvi u prednjoj očnoj komori, suvi keratokonjuktivitis i uveitis.
Laboratorijska dijagnostika
Kod bolesne jedinke nalaz kompletne krvne slike odlikuje anemija (regenerativna i neregenerativna), leukocitoza usled neutrofilije i monocitoze uz prisustvo stresnog leukograma (limfopenija i eozinopenija) , kod nekih pacijenata i leukopenija, trombocitopenija. Nalaz biohemijskog profila odlikuje hiperproteinemija, hiperglobulinemija, hipoalbuminemija, azotemija i povećane transaminaze. Na elektroforetogramu (nalaz elektroforeze seruma) se primećuje hipergamaglobulinemija, hipoalbuminemija, kao i poliklonalna gamopatija.
Urin je izostenuričan (specifična težina 1.008-1.012), povećan je i UPCR. Dodatno, može se primetiti i povećana koncentracija antinuklearnih antitela u serumu (ANA).
Prognoza Prognoza je neizvesna. Bolest može trajati godinama a smrt nastupa obično usled otkazivanja rada bubrega. Važno je napomenuti da izlečeni pas NE ostaje doživotni prenosilac bolesti, već se može ponovo inficirati u toku života, verovatno usled postojeće predispozicije za ovu bolest.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na više načina.
Citološki – putem metode FNA dostupnog limfnog čvora (najčešće poplitealni) ili otiskom promene na koži.
Molekularno – bris konjuktiva (bez medijuma), uzorak tkiva (koža, limfni čvor, slezina, koštana srž).
Serološki – ELISA (osetljivost testa oko 90%), IFAT (osetljivost testa 50-70%), IC (brzi At test)Nedostatak brzog IC testa je što ne možemo odrediti visinu titra antitela.
Terapija
Terapija je dugotrajna, može trajati i godinama. Prilično je skupa za vlasnika ali to velikim delom zavisi i od stadijuma bolesti i stanja samog pacijenta. Uobičajena terapija je petovalentnim solima antimona (Glucantim) u injekcionoj formi sa različitim protokolima lečenja o čemu odlučuje sam veterinar kliničar. Tu je zatim odličan lek Milteforan (Miltefosin) koji se daje u formi sirupa. Postoji i vakcina protiv lajšmanije – Canileish, koja daje rezultate od 60-80% u umanjivanju rizika od zaražavanja, međutim, ova vakcina nije registrovana u Srbiji.
Najekonomičnijom terapijom može se smatrati oralna upotreba alopurinola, metronidazola, ketokonazola, levamizola, amfotericina B, koji se koriste u blažim formama bolesti čak i u preventivi i dostupni su kod nas. Glukantim i MIlteforan, na žalost, kod nas nisu registrovani a jedini deluju leishmanicidno. Prethodno navedeni oralni lekovi su leishmaniostatici što znači da samo sprečavaju razmnožavanje protozoa.
Zaključak
Najvažnija je preventiva u vidu upotreba repelenata (Citronela, Autan), kao i kontrola kod vašeg veterinara barem jednom godišnje (jesen) ili čak dva puta, na jesen i u proleće.
Ukoliko se vaš ljubimac ipak razboli, moj savet je dobra komunikacija sa vašim veterinarom, upornost i istrajnost, jer nada postoji!!!
Veterinarska ordinacija MEOWOOF u Mirijevu ima 25 godina iskustva stečenog u Grčkoj u lečenju ove bolesti. Skromno mislimo da su naše procedure najsavremenije, dobro proverene u praksi i daju dobre rezultate u lečenju.
VET. MED. TATJANA KATSILIJANOS, spec. LAS